ZAGORKA DOLOVAC PREKRAJA IZBORE U TUŽILAŠTVU: Uskoković smeta jer nije u njenom sistemu poslušnih?
Na udaru mreže Zagorke Dolovac našao se beogradski tužilac Nikola Uskoković, čovek koji radi po zakonu, a ne po političkoj volji i njegova kandidatura za Visoki savet tužilaštva nezakonito je oborena, jer bi njegov izbor označio kraj kontrole Zagorke Dolovac nad tužilačkom mrežom, tvrdi sagovornik Kurira iz vrha srpskog pravosudja.
- Dok deo građana misli da je sva vlast u Srbiji u rukama jednog čoveka, u pozadini institucija vodi se jedna mnogo opasnija borba, ona za kontrolu nad tužilaštvom. Ustav kaže da Srbija ima tri grane vlasti, izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Tužilaštvo nije posebna grana vlasti, ali kao samostalan organ koji vodi krivični progon u ime države, ima ogroman uticaj i zato je često meta pritisaka i političke kontrole. Upravo zato su izbori u Visokom savetu tužilaštva, instituciji koja bira, unapređuje i smenjuje tužioce, presudni za budućnost svakog građanina Srbije - objašnjava sagovornik Kurira pozadinu zakulisnih radnji pred izbore za Visoki savet tužilaštva i dodaje da onaj ko kontroliše Visoki savet tužilaštva, kontroliše pravdu.
- Taj Savet bi po definiciji trebalo da bude najnezavisniji organ u državi. Ali u praksi, on je već godinama pod direktnom kontrolom Zagorke Dolovac, žene koja je od simbola pravosudne stabilnosti postala simbol pravne paralize. Njen uticaj nije samo lični, već duboko sistemski, VST, koji bi morao da bude nezavisan od svih političkih i stranih struktura, postao je upravo suprotno, nezavisan od države, ali zavisan od pojedinih centara moći u Evropi, donatora i nevladinog sektora - objašnjava on.
U toj atmosferi samovolje i spoljne kontrole, kako dodaje, dvoje članova Izborne komisije VST zatražilo je hitnu vanrednu sednicu Saveta, upozoravajući da predsednik Komisije postupa protivno članu 17 stav 1 Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu. Problem je nastao prema njegovim rečima kada je Komisija, bez pribavljanja obaveznih zapisnika, odbila kandidaturu beogradskog tužioca Nikole Uskokovića.
- Suština, medjutim, nije u zapisnicima. Suština je u tome što je Uskoković tužilac koji pripada onoj retkoj i sve manjoj grupi tužilaca koji zakon tumače po savesti i pre svega zakonu, a ne po partijskoj liniji. Njegova kandidatura smeta upravo zato što ne pripada krugu poslušnih, ni Zagorki Dolovac, ni njenim savetnicima iz nevladinog sektora, ni onima koji iz Evrope „nadgledaju reformu srpskog pravosuđa“ - dodaje naš sagovornik.
Da je Komisija zaista tražila zapisnike, kako tvrdi, videla bi da je sve bilo po zakonu.
- Kolegijumi su bili pravilno sastavljeni, u njima su učestvovali i tužioci koji su privremeno upućeni, što je potpuno u skladu sa Pravilnikom. Ali to nije bilo u interesu. Umesto da primeni pravo, Komisija ga je samovoljno prekrojila, odbivši kandidaturu čoveka koji bi svojim prisustvom u Savetu ugrozio šemu poslušnosti koja već godinama održava sistem - navodi naš sagovornik.
Tajnost glasanja, koja kako navodi nigde nije proveravana, iznenada je postala važna samo u beogradskom tužilaštvu, tamo gde je Uskoković dobio podršku čak 77 odsto kolega.
- U toj igri dvostrukih aršina nije slučajno da je jedan od ključnih članova Komisije Zorica Stojšić, prvi zamenik Zagorke Dolovac, koja je pre nekoliko meseci lično podnela neosnovani disciplinsku prijavu protiv Uskokovića. Drugi deo ove konstrukcije čini Nebojša Popović, predsednik Izborne komisije, koji je lično predložio kandidaturu tužiteljke Jovane Dmitrović, a potom glasao za nju. Tako je izbrisana svaka linija između predlagača i odlučioca - otkriva naš sagovornik šta se tačno dešavalo.
U međuvremenu, javni tužilac Milenko Mandić, kako navodi, pojavio se kao član više kolegijuma, istovremeno u Apelacionom i Tužilaštvu za organizovani kriminal, što zakon izričito zabranjuje.
Ipak, zapisnici koji bi to dokazali, kako navodi, nikada nisu pribavljeni, jer bi oborili sve fikcije o „zakonitosti postupanja“.
- Tako je Visoki savet tužilaštva, koji bi trebalo da bude bedem države, postao njen najslabiji zid. Pod firmom „reforme“, tužilaštvo je pretvoreno u strukturu koja odgovara svima, osim narodu kome bi trebalo da služi. Nezavisnost od politike pretvorila se u zavisnost od projekata, fondova i zapadnih programa koji već odavno određuju ko može da bude tužilac, a ko mora da bude sklonjen - zaključuje sagovornik Kurira.